среда, 9. октобар 2013.

Rukola

Rukola ( Izvor : 24kitchen.rs )

Listići rukole su bogati antioksidantima i folnom kiselinom, važnom za trudnice.

Pantotenska kiselina u rukoli poboljšava razmenu materija.

Rukola normalizuje razmenu materija i povećava hemoglobin.

Kao i većina salatnog povrća i rukola koju kupujemo treba da bude sveža, krhkog lišća. Sveže listove rukole možete čuvati nekoliko dana u papirnoj kesi u frižideru.

Postoje dve vrste rukole – sa širokim listom i sa sitnim listom.


Fotografija preuzeta sa www.zacinskobilje.rs

Sveže začinsko bilje

уторак, 8. октобар 2013.

Miloduh

Miloduh je jedna od najlekovitijih biljaka. Za lek se koriste listovi i cvetovi. Može se koristiti za lečenje hroničnog bronhitisa, astme, jačanje želuca, ublažavanje kašlja, protiv grčeva u prsima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, žutice, a deluje i kao antiseptik.
Često se miloduh upotrebljava i u kulinarstvu, svež ili osušen, kao začin u salatama, dodatak čorbama i u jelima od povrća.
Ova lekovita i začinska biljka sadrži flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, šećera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata 0,5-1% etarskog ulja. U etarskom ulju dominiraju pineni, kamfen, cineol i drugi terpeni.
Najviše se koristi za destilaciju etarskog ulja, koje se koristi u farmaciji, parfimeriji prehrambenoj industriji za aromatizaciju likera i kozmetici. Upotrebljava se i u kulinarstvu. Iseckano sveže ili osušeno lišće koristi se kao začin za salate, sosove, čorbe od pasulja i krompira, jela od povrća.

петак, 4. октобар 2013.

Mizuna

Mizuna se jede sirova ili blago kuvana. Zeleno perasto lišće može se rezati dok je još vrlo mlado, brati pojedinačno s većih biljaka ili rezati sakupljeno u glavice.
Možemo je uzgajati na osunčanim prozorima tokom cele godine kao mlade listove za salatu. Bogata je vitaminom C .

Potočarka

Pomaže nam da bolje varimo hranu i povoljno utiče na zdravlje. 
Sadrži izuzetno veliku količinu joda, pa je odlična naročito u veganskoj ishrani i ishrani onih koji ne koriste jodiranu so kao izvor ovog važnog minerala.  Visok sadržaj hlorofila čini potočarku odličnom za poboljšanje oksigenacije u krvi, kao i za funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca.
U kuhinji se koristi se kao salata i kao začin. Izmrvljeni listići oštrog su mirisa i ljutkastog ukusa nalik rotkvici. Svježi listići koriste se za salatu. Ovako pripremljena salata odličan je prilog uz pečenja i prženu hranu.

уторак, 1. октобар 2013.

Timijan

U kuhinji – Timijan ima široku primenu u kulinarstvu. Može se koristiti kao začin za jela od mesa i za ribu. Naročito se preporučuje kod onih vrsta mesa koja imaju dosta masnoće. Koristi se kao prirodan konzervans. Odlično ide uz beli luk, paradajz, masline, vino, pa čini podlogu za mediteransku kuhinju. Ne smeta mu dugo kuvanje, pa se sveži listovi timijana koriste prilikom kuvanja junetine, jagnjetine, divljači i pečuraka. Dodaje se marinadama, umacima i sosovima, jelima od povrća i ribima, a posebno kao začin jelima spremljenim na roštilju. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, picama, jajima. Koristi se kod pripremanja morskih plodova. Jelu daje pikantan ukus, a istovremeno neutralizuje masnoću.

IZVOR

понедељак, 30. септембар 2013.

Mizuna - salata

Mizuna se jede sirova ili blago kuvana. Zeleno perasto lišće može se rezati dok je još vrlo mlado, brati pojedinačno s većih biljaka ili rezati sakupljeno u glavice.
Možemo je uzgajati na osunčanim prozorima tokom cele godine kao mlade listove za salatu. Bogata je vitaminom C .

субота, 4. мај 2013.

Sadnja bosiljka


Bosiljak je atraktivna biljka koju se može saditi u svakoj vrsti vrta, povrtnjaku, cvjetnjaku ili s drugim začinima. Posebno je zanimljiv u teglama za cvijeće na kuhinjskim prozorima, gdje je na dohvat ruke kada se pripremaju ukusna jela.
Zemlja ne mora biti posebno kvalitetna, važno je samo da se redovno zaliva. Ne zahteva đubrenje, čak je i štetno po ukus. S obzirom na to da gajenje biljaka od semena može predstavljati izazov, preporučujem da kupite jedan stručak, jer već za mesec ili dva imaćete prvi bokor. Ako ga posadite u saksiju odgovarajuće veličine, bosiljak može da izraste u lepo drvce visoko oko šezdeset centimetara. Ipak, bolje je nove strukove saditi odvojeno i čupkati redovno, kako biste imali nepresušan izvor svežeg začina. Listiće možete seckati, te pomešane s maslinovim uljem čuvati u zamrzivaču. Možete ih naseckane sušiti, premda Džejmi i ostali kuvari preporučuju upotrebu svežih listova.

понедељак, 29. април 2013.

Bosiljak


Bosiljak mnogi nazivaju kraljem začina, a njegovo ime dolazi od grčke reči basilicum, što znači kraljevski. U upotrebi je u gotovo svim kuhinjama sveta.  U našem geografskom području uzgaja se kao jednogodišnja kultura.
Stabljike su visoke 20-45 cm; razgranate su. Listovi su romboidni, celog ili nazubljenog oboda, sa drškom dužine do 20 cm. 
Njegova primena, kao i primena začinskog bilja, u našoj kuhinji je veoma velika. Koristi se u pripremi jela od živine, ribe I povrća, za supe, sosove, marinade i prelive, kao i dodatak salatama i sirevima ( mocarela), pečurkama, jajima, jelima od testenine. Dodaje se pred sam kraj kuvanja, a koristi se i svež i sasušen.
Sveži listovi bosiljka su veoma aromatični, opori, ljuti, deluju osvežavajuće. Dodaju se salatama, varisima, ribi, mesu, siru, marinadama, uvek pred kraj pripremanja jela, kao začin. Naročito je popularan kao dodatak soku od paradajiza. Specijalitet predstavlja pesto sos sa špagetama, gde je uz beli luk, glavni sastojak bosiljak. 

Sirće sa bosiljkom

Desetak svežih listova bosiljka stavite na 1 l sirćeta. Ovako pripremljeno sirće daće veoma pikantnu aromu salatama I belim sosovima.

Čaj od bosiljka

1 supenu kašiku bosiljka prelijte sa 1 šoljom vrele vode. Kada se malo prohladi procedite i možete zasladiti sa medom I piti posle jela. Ovako prohladjen i ne zasladjen napitak možete koristiti i za ispiranje usne duplje nekoliko puta dnevno ( odlično je za dezinfekciju i za svež dah)
.
Bosiljak poboljšava apetit, stimuliše proces varenja hrane. Bosiljak se preporučuje osobama koje pate od poremećaja spavanja.
Zbog ugodnog slatkasto-aromatičnog mirisa i pomalo oštrog okusa bosiljak je jedna od najomiljenijih kulinarskih začinskih biljaka. Italijanska, francuska i grčka kuhinja nezamislive su bez bosiljka, a i u nas se sve više koristi . Dodaje se jelima od paradajiza, supama od povrća, kuvanjima (naročito od graška i graha), svežim salatama, namazima, umacima, jelima od ribe, svinjskom pečenju, jagnjetini, pečenoj guski itd., ali i slatkim jelima, šarlotama, kompotima, sladoledima. 
Njegova najlakša upotreba je u vidu čaja i to posle jela, u količini od 4-5 grama na šolju vode ili kao esencija, 5-6 kapi na kocku šećera.
Jelo bez bosiljka je bez arome i neukusno i zato se odmah primeti njegovo odsustvo.
Rasadnik Bugarski ima u ponudi uvek svež bosiljak. Od berbe do vas, biljke stižu za nekoliko sati. Isporuka na kućnu adresu. Preko osam decenija uzgajamo, proizvodimo i prodajemo najkvalitetnije vrste bosiljka. Uverite se zašto smo među prvima u Srbiji u proizvodnji začinskog bilja.

уторак, 5. март 2013.

ZAČINI






Začini su u prošlim vremenima bili privilegija bogatih. Vremenom je začinsko bilje postalo dostupno i ostalom stanovništvu, da bi neke vrste postale ključni simboli pojedinih nacionalnih kuhinja.
Trgovina začinima tokom poslednjih hiljadu godina, znatno je uticala na osnovne tokove razvoja  civilizacije. Začini su, pored zlata i svile,  bili predmet trgovine između Istoka i Zapada. Uticali su na  otkriće prekomorske plovidbe. Bili su uzrok  uspona i padova kraljevstava, dominacije svetskom trgovinom  Španaca i Portugalaca, zatim Holanđana i Engleza. Većina začina, koji se i dalje u svetu upotrebljavaju, osim onih egzotičnih sa  Orjenta, Kine i Indije, poreklom su iz Evrope, najčešće iz područja   Mediterana i iz jugoistočnih delova kontinenta.
Začini su u srednjem, ali  i početkom novog veka imali  značajnu ekonomsku i političku ulogu kao danas nafta. Trgovina začinima, a naročito onim iz Azije,  bila je vrlo unosan posao; doprinela je velikom bogatstvu prvo arapskih država, a zatim  i talijanskih gradova-država  i kolonijalnih  sila.

http://www.zacinskobilje.rs

Začini - Upotreba začinskog bilja


Kulinarske aromatične biljke ili začinske biljke koriste se kao dodatak jelima a vrlo su česte i omiljene u vrtovima kao ukrasno bilje.

Peršun, petrusimul (Petroselinum crispum)
 otporna dvogodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja. Listovi se beru dok su mlađi a ujedno to podstiče i razvoj novih listova.

Bosiljak, murtila (Ocimum basilicum)
 poluotporna jednogodišnja biljka, sa jako aromatičnim sivozelenim listovima. Listovi se koriste za stvaranje jedinstvenog okusa jela. Listovi se koriste svježi ili sušeni u omletima, salatama, jelima od ribe, mljevenom mesu, juhama, potrebno konstantno otkidati cvjetove radi podsticanja rasta listova.

Timjan, majčina dušica (Thymus vulgaris) je otporan patuljasti vječitozelen grm aromatičnih listova. Razmnožava se ili rasađivanjem u rano proljeće, ili reznicama početkom ljeta. Listovi se koriste kao začin svježi ili osušeni. Imaju blag, pomalo pikantan i slatkast okus i koriste se za masna jela, za ribu, divljač.

недеља, 3. март 2013.

RASADNIK BUGARSKI


Rasadnik Bugarski razvio se kao dugoročni porodični biznis, sa idejom da se tržištu ponudi začinsko bilje vrhunskog kvaliteta. Proizvodnjom sadnog materijala povrća i salata bavimo se od prve polovine prošlog veka. Bili smo među prvima u gajenju biljaka u zaštićenom prostoru. Sarađujući sa poznatim domaćim i svetskim kompanijama uvodili smo najnovije sorte u proizvodnju. Znaju nas kao proizvođače rasada najboljih sorti povrća. Već 25 godina bavimo se proizvodnjom začinskog bilja i salata. Sve što je najnovije u Evropi možete naći i kod nas. U saradnji sa vrhunskim stručnjacima i institutima proizvodimo zdravu hranu vodeći računa o kvalitetu i zaštiti životne sredine. Naše proizvode plasiramo sveže, isporukom u vrlo kratkom roku( od berbe do vas biljke su za nekoliko sati). Snabdevamo najbolje hotele i restorane. Uverite se u kvalitet naših proizvoda.
Kompletan asortiman proizvodimo iz matičnog semena u našim plastenicima, garantujemo kontinuirani standard ponude, plasmana i obezbeđujemo transport do kupca.
Naš proizvodni program obuhvata sve vrste začinskog bilja i salata i svake sezone se obogaćuje i proširuje novim vrstama, prateći potrebe tržišta.
Tradicija duga preko 80 godina garancija je Vašeg i našeg uspeha. Višegodišnje iskustvo i veliki broj zadovoljnih klijenata potvrđuje da sve što je potrebno možete naći kod nas i da sve Vaše zahteve možemo ispuniti brzo, kvalitetno, povoljno i profesionalno.

http://www.zacinskobilje.rs

субота, 2. март 2013.


Upotreba začina i začinskog bilja u kuvanju i pripremanju hrane ima dugu istoriju. Začini su nekada bili privilegija bogatih, ali danas kada začini i začinsko bilje više nisu toliko skupi kao što su nekad bili i kada ih može priuštiti svako prosečno domaćinstvo, teško je uopšte zamisliti kuvanje bez njih. Jer, začini i začinsko bilje će svojom raznolikošću mirisa, ukusa i boja oplemeniti svako jelo i učiniti ga posebnim.
Danas se začini koriste za pojačavanje ukusa i gastronomskog doživljaja i uživanja u hrani. Začini se dodaju većini slanih jela tokom kuvanja kako bi se obogatio ukus ili pak jednostavno kao ukras gotovom jelu. I slatkim se jelima takođe mogu dodavati začini i začinsko bilje.